Biopolitika i zaštita podataka postaju sve važnija pitanja u procesu evropskih integracija.
Rad analizira kako ubrzana digitalizacija javnih usluga, razvoj data centara, automatska pasoška kontrola, digitalno zdravstvo i servisi eUprave utiču na prava građana, posebno na pravo na privatnost, informisanost i kontrolu nad ličnim podacima. U fokusu je pitanje usklađenosti sa evropskim standardima zaštite podataka, uključujući principe GDPR-a, koji su povezani sa poglavljem 23 „Pravosuđe i osnovna prava“.
Kroz pristup koji povezuje javne politike, digitalnu infrastrukturu i koncept infrastrukturne moći, rad pokazuje da data centri nisu samo tehnološki projekti, već i važan test sposobnosti države da zaštiti prava građana u digitalnom okruženju. Ukoliko skladištenje i obrada podataka ostanu netransparentni, digitalna infrastruktura može postati mehanizam centralizacije moći i nadzora, umesto alat za unapređenje javnih usluga.
Tekst možete pročitati na sledećem linku .
Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“ koji Evropski Pokret u Srbiji realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
