Rad analizira normativnu reformu pravosuđa u Republici Srbiji nakon ustavnih promena iz 2022. godine, sa posebnim fokusom na položaj i način izbora nosilaca sudijske i javnotužilačke funkcije, kao i na ulogu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva u tom procesu. Polazeći od ustavnog i zakonskog okvira, rad ispituje u kojoj meri su usvojena rešenja doprinela jačanju nezavisnosti sudstva i samostal-nosti javnog tužilaštva, odnosno smanjenju političkog uticaja. Posebna pažnja posvećena je postupcima izbora članova ovih tela, kao i normativnim garancijama njihove nepristrasnosti i profesionalnosti. U drugom delu rada analiziraju se godišnji izveštaji Evropske komisije za period 2015 – 2025, u okviru pregovaračkog Poglavlja 23, sa ciljem identifikovanja ključnih trendova u oceni napretka Srbije u oblasti vladavine prava. Nalazi ukazuju na postojanje formalnog normativnog napretka, ali i na kontinuitet strukturnih problema, pre svega u pogledu političkog uticaja i ograničene primene reformskih rešenja u praksi. Zaključuje se da, uprkos značajnim institucionalnim promenama, stvarni domet reformi ostaje uslovljen širim političkim i institucionalnim kontekstom.
Tekst možete pročitati na sledećem linku .
Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU – Europe ASAP“ koji Evropski Pokret u Srbiji realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
