Dvadeset godina nakon propale Konvencije o Evropskoj uniji, isto toliko godina od Ugovora iz Nice i 70 godina posle Šumanove deklaracije, Evropski parlament, Evropska komisija i Savet Evrope organizuju Konferenciju o budućnosti Evrope koja počinje u maju ove godine i trajaće narednih godinu dana. To je bio povod za panel ” Budućnost Evrope u svetu koji se menja” u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i Fridrih Ebert u Beogradu.
U uvodnoj reči, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Zvezdana Kovač, navela je da Konferencija obuhvata niz panela i debata na najvažnije teme za evropske narode i da će svim građanima Evrope biti dostupna web platforma predviđena za sve primedbe i predloge o budućnosti Evrope. Konferencija je prilika za reviziju nekih politika i institucija EU koje se nisu pokazale efikasnim. Podsećajući na reči predsednika EP, Davida Sasolija, i predsednice EK Ursule von der Lejen, koji naglašavaju da je fokus Konferencije na građanima, Kovač se zapitala na koji će način biti artikulisano mišljenje građana, zašto zemlje Zapadnog Balkana nisu uključene u pripremu i da li se ovde radi o Konferenciji o budućnostipre Evrope ili Evropske unije.
Prema rečima generalnog sekretara Evropskog pokreta u Nemačkoj, Bernda Hutemana, EU bi trebalo da bude što veća, ali mnogi smatraju da bi trebalo da obuhvata samo zapadnu Evropu. Uz konstataciju da se ne treba plašiti istine, Huteman je izjavio da nije dovojna samo želja da neka zemlja postane članica EU, već da mora i da ispuni uslove za prijem.
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji istakla je da će Srbija imati priliku da se u određenom domenu uključi u Konferenciju o budućnosti Evrope, ali da je šteta što to neće biti na jedan masovniji način, kao što je to slučaj sa zemljama članicama. Ona je navela da su svojevremeno institucije u Beogradu bile spremne za proces priključenja EU, zbog čega su stizale pohvale iz Brisela. Pohvale više ne dolaze, već se govori da nemamo odgovarajuće kapacitete za proces priključenja, zbog čega su rezultati tanki. Minić je govorila i o zagađenju životne sredine koja pogađa sve građane Srbije, koji će se morati boriti na ulici za bolju životnu sredinu, jer vlast nije kooperativna, tvrdeći da su strane investicije važnije od zdravlja. Za to su se ljudi u EU borili decenijama, rekla je Jelica Minić, navodeći da termoelektrane u Srbiji doprinose zagađenju podjednako kao 250 termocentrala u Uniji, zagađujući vazduh i u susednim državama.
Jovana Spemo, iz Komiteta pravnika za ljudska prava žali što je propuštena prilika da se uključe zemlje Zapadnog Balkana, jer je ideja da je budućnost Evropske unije i naša budućnost. Ona je navela da strane institucije koje prate stanje demokratije protekle četiri godine ukazuju na nazadovanje vladavine prava u Srbiji. Nefunkcionisanje vladavine prava se nabolje videlo tokom prošlogodišnjeg vanrenog stanja, uvedenog zbog pandemije virusa korona, kada je došlo do masovnog kršenja ljudskih prava. Ona je ocenila da se bez unapređenja vladavine prava ne može napraviti ni korak ka EU.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić, izjavila je da je Srbija na korak od diktature, jer se još nisu počela događati politička ubistva i postavila pitanje da li su poreski obveznici u Evropskoj uniji svesni da se njihov novac koristi za finansiranje autokratije. Ona je dodala da je aktuelni režim, da bi se domogao vlasti, preuzeo proevropsku naraciju demokratskih partija i civilnog sektora, ali da se sada pokazuje da od toga nema ništa. Pomoć EU Srbiji se svodi na „ja sam to obezbedio“, ali ako nešto ne funkcioniše, onda je za to kriv Brisel, rekla je Marinika Tepić.
Panel “Budućnost Evrope u svetu koji se menja”, bio je još jedan u nizu iz serijala “Srbija nakon pandemije” koju Evropski pokret u Srbiji organizuje u saradnji sa Fridrih Ebert fondacijom iz Beograda. Panel u celini, možete videti OVDE
