Ovaj sud je najviši sud u domaćem pravnom sistemu, a njegov budući predsednik će ujedno biti i predsednik Visokog saveta sudstva koji odlučuje o najvažnijim pitanjima u sudstvu – obezbeđivanju nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, izboru, razrešenju, disciplinskoj odgovornosti sudija i drugim važnim pitanjima.

Postupak izbora predsednika VKS zapravo je izbor predstavnika svih sudija. Predlaganje kandidata je povereno Visokom savetu sudstva, ali se o kandidatima izjašnjavaju sve sudije VKS, nadležni odbor Narodne skupštine, da bi na samom kraju odluku o izboru donela Narodna skupština. Ukazujemo da postupak izbora predsednika najvišeg suda pokazuje sve praktične probleme ustavnog rešenja koje propisuje da konačnu odluku o izboru predsednika sudova donosi većina narodnih poslanika.

Uvereni smo da je samo jedan prijavljeni kandidat za najvažniju poziciju u sudstvu jedan od rezultata dugogodišnjeg prisutnog političkog uticaja na pravosudni sistem. Odluka drugih sudija da se ne prijave na oglas se ne može odvojiti od uvredljivog, nipodaštavajućeg, a povremeno i pretećeg odnosa većine poslanika prema pojedinim sudijama, ali i sudstvu u celosti. Izbor za ovu poziciju posebno je važan budući da nam predstoje izmene dela Ustava koji se odnosi na pravosuđe.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne Skupštine tek treba da otpočne rad na tekstu izmena, pa je od posebne važnosti da kandidatkinja u procesu izbora zauzme stav o ustavnoj reformi koja utiče na položaj pravosuđa, kao i da se izjasni o poslednjim rešenjima za izmenu Ustava koje je predstavilo Ministarstvo pravde. Javno dostupan program kandidatkinje ne pruža dovoljno informacija o njenom odnosu prema jedinstvenom stavu struke, pa i samog Vrhovnog kasacionog suda, o neophodnim pravcima postupka ustavnih reformi. Zbog važnosti izbora koji je u toku, pozivamo VSS da intervju sa kandidatkinjom, sudijom Jasminom Vasović, učini javno dostupnim, kako za sudije koje će se izjašnjavati o njenoj kandidaturi, tako i za širu javnost.

Ovo je uobičajena praksa pri izboru nosilaca najviših pravosudnih funkcija u mnogim zemljama. Smatramo da bi prostor za predstavljanje kandidatkinje trebalo da otvori i javni medijski servis i drugi mediji, jer je upravljanje pravosuđem od izuzetne važnosti za sve građane. Podsetimo, u decembru 2020. godine izabrani su novi članovi Visokog saveta sudstva, čiji su programi jasno određivali stav o pravcu ustavne reforme – izgradnji nezavisnosti sudstva. To je bio i jedan od odlučujucih elemenata za poverenje kolega izraženim na glasanju svih sudija u Srbiji. Najmanje što se može očekivati u postupku izbora predsednika VKS jeste otvorenost za javnost, kao i nedvosmislen stav o onome o čemu postoji jedinstvo u struci, kako bi se procenilo da li će kandidatkinja, ukoliko bude izabrana, to jedinstvo predstavljati.

Potpisnici:

• Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
• Centar za pravosudna istraživanja CEPRIS
• Evropski pokret u Srbiji
• Transparentnost Srbija
• Beogradski centar za ljudska prava

Cilj radionica je da predstavi koncept i proceduru socijalne javne nabavke, kao šanse za socijalna i druga preduzeća sa izraženom društvenom odgovornošću. Socijalne javne nabavke, pored odgovora na potrebe naručioca, uzimaju u obzir i nefinansijske i netržišne elemente ponude, kao što su pozitivni socijalni i ekonomski efekti na lokalnu zajednicu i poštovanje principa zaštite životne sredine. Radionica je takođe prilika da učesnici daju sugestije i komentare iz sopstvenog iskustva učešća na javnim nabavkama.

Radionica je deo projekta „Socijalne javne nabavke za održiv razvoj lokalnih zajednica“, koji zajednički sprovode Evropski pokret u Srbiji i Transparentnost Srbija, uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Projekat teži da bliže upozna lokalne samouprave i privrednike u lokalnim zajednicama sa konceptom i procedurama javnih nabavki koje uključuju i vrednuju socijalne elemente i društvenu odgovornost. Pored radionica, projekat predviđa i izradu Priručnika o socijalnim javnim nabavkama.

Pogledajte program radionice (prvi dan, drugi dan) i kratke biografije predavača.

Predstavljanju Sive knjige javnih usluga u beogradskom hotelu “Metropol” prisustvovao je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić, direktorka misije Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Aza el Abd, generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić, programska direktorka CEP Milena Lazarević, kao i članovi projektnog tima.

Ministar Ružić poručio je okupljenima da je ministarstvu važan svaki komentar i svako saznanje koje može doprineti kreiranju politika u ovoj oblasti reforme javne uprave.

On je, istakavši da je reforma u toj oblasti jedan od tri stuba pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, rekao da očekuje da će Akcioni plan za sprovođenje strategije reforme javne uprave za period od 2018. do 2020. godine biti spreman za usvajanje na vladi u maju.

“Uprava je tokom protekle godine prošla kroz bolne reforme i vreme je da počnemo da radimo kako treba, a ne onako kako mora. Stalo nam je da više uključimo nevladin sektor i građane u proces donošenja politika, pa smo kao jednu od aktivnosti u Akcionom planu predvideli povećanje participacije građana, transparentnost, unapređenje etičkih standarda i odgovornost u obavljanju poslova u javnoj upravi. Takođe, cilj je da se unapredi proces konsultacija sa zainteresovanom javnošću u postupku pripreme propisa i dokumenata javnih politika”, rekao je Ružić.

Reforma javne uprave je, po njegovim rečima, kontinuiran proces na kojem je neophodno stalno raditi, sve sa ciljem da građani dobiju efikasnu, modernu i profesionalnu upravu.

Na važnost reforme javne uprave za proces pristupanja Srbije EU ukazala je i direktorka misije USAID Aza el Abd, koja je poručila da je ona preduslov za podizanje kvaliteta života građana Srbije.

“Unapređenje je moguće jedino kroz partnerstvo, saradnju i dvosmernu komunikaciju svih uključenih strana, uključujući vladine institucije, civilno društvo i privatni sektor”, rekla je El Abd.

Podsetivši da istraživanja ukazuju da je više od polovine građana Srbije nezadovoljno javnim uslugama, ona je istakla da “prostora za unapređenje uvek ima, te da je zato potrebno da se kroz civilni sektor građani uključe u menjanje oblasti zdravstva, administracije i obrazovanja”.

Generalna sekretarka EPuS Suzana Grubješić kazala je da reforma javne uprave nije događaj već kompleksan proces, koji će trajati sve dok građani i svi koji u tom procesu učestvuju ne budu zadovoljni svim njenim efektima.
“Reforma javne uprave je preduslov za uspeh u svim drugim sektorskim politikama, a uspeh zavisi od dobre komunikacije između građana, civilnog društva i državnih organa. Mislim da je ovaj dvogodišnji projekat pokazao kako ta saradnja može da bude dobra i korisna za sve, a naročito za građane”, rekla je Grubješić.

“Utisak građana je nešto čime se projekat najviše bavio, prikupljeno je oko 4.000 svedočenja o tome kako su oni zadovoljni izdavanjem ličnih dokumenata, upisu u predškolske ustanove i uslugama u domovima zdravlja. Ministarstvo je dobilo Sivu knjigu i nadamo se da će u narednom periodu po njenim preporukama postupati kako bi građani bili zadovoljniji”, ukazala je Grubješić.

Grubješić je kazala da je pred svima još mnogo posla u ovoj oblasti i izrazila nadu da će taj projekat biti nastavljen u budućnosti.

Na konferenciji su govorili i menadžerka projekta iz Evropskog pokreta u Srbiji Tara Tepavac, kao i Milena Lazarević i Katarina Tadić iz Centra za evropske politike.

EPuS i CEP započeli su sprovođenje projekta u maju 2016. godine u saradnji sa još 12 partnerskih organizacija iz različitih gradova i opština u Srbiji, uz podršku USAID-a. U okviru projekta realizovane su brojne aktivnosti, a između ostalog su krajem 2016. i početkom 2017. godine na slučajnom, stratifikovanom i reprezentativnom uzorku rađenom za celu Srbiju (bez Kosova) sprovedena istraživanja javnog mnjenja o stavovima i zadovoljstvu građana javnim uslugama.

U martu 2017. godine započeta je kampanja “Ja u centru pažnje”, kao jedna od ključnih komponenti projekta. Pokrenut je portal mojauprava.rs putem kog su prikupljane priče građana o njihovim pozitivnim i negativnim iskustvima prilikom korišćenja javnih usluga, a ostvaren je i direktan kontakt sa korisnicima javnih usluga na lokalnim događajima i uličnim akcijama koje su organizovane širom zemlje.

Skoro 4.000 građana iz svakog dela Srbije bilo je uključeno u kampanju tokom koje je organizovan 51 događaj – 27 uličnih akcija na raznovrsnim lokacijama, uključujući trgove, glavne pešačke zone i centralne lokacije u blizini ustanova koje pružaju javne usluge, kao i 24 javna događaja u formatu okruglih stolova, debata, foruma, panela i radionica.

Lokalni događaji i manifestacije su organizovani kroz dva ciklusa: od aprila do avgusta, i od septembra do decembra 2017. godine. Kako bi se osigurala ravnomerna teritorijalna zastupljenost i participacija građana iz cele zemlje, kampanja je sprovedena u ukupno 17 gradova i opština u Srbiji: u Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Lazarevcu, Valjevu, Lajkovcu, Mionici, Subotici, Kraljevu, Novom Pazaru, Nišu, Beloj Palanci, Pirotu, Kruševcu, Aleksandrovcu, Novom Sadu, Leskovcu i Zaječaru.

Rezultati održanih fokus grupa u Nišu i Beogradu pokazuju da građani smatraju da nisu blagovremeno obavešteni o promenama koje se uvode u sistem zdravstvene zaštite. Primer je uvođenje novih kartica zdravstvenog osiguranja, čija je procedura zamene stvorila mnogima poteškoće usled neinformisanosti o rokovima.

U prilog slabom informisanju građana govori i podatak da gotovo 60% građana nije čulo za mogućnost da kada javna zdravstvena ustanova nije u mogućnosti da pruži određenu zdravstvenu uslugu od roku od 30 dana, osigurana lica imaju pravo da istu obave u privatnoj ustanovi uz refundaciju troškova.

Podaci iz istraživanja stavova građana o zadovoljstvu uslugama domova zdravlja pokazuju da građani smatraju da im je dodatno informisanje o pravima pacijenata potrebno i da bi voleli da budu informisani pre svega preko medija i u samim zdravstvenim ustanovama.

Sa druge strane, medicinski radnici smatraju da su građani uglavnom informisani o svojim pravima, što govori o prisutnim različitim percepcijama. Ipak, pozitivno je što i jedni i drugi, građani i zdravstveni radnici, smatraju da dodatno informisanje treba da se vrši prvenstveno u zdravstvenim ustanovama.

Sve ukazuje na potrebu da Ministarstvo zdravlja u saradnji sa medijima i organizacijama civilnog društva radi više na informisanju svih građana zauzumajući proaktivniji stav i prilagođavajući se potrebama različitih kategorija građana.

Naročito je značajno da se promoviše uloga savetnika za prava pacijenata i da se ojača njegova funkcija kao mehanizma za zaštitu prava građana. Naime, prema Zakonu o pravima pacijenatajedinice lokalne samouprave (opštine i gradovi) imaju nadležnost da organizuju i obezbede zaštitu prava pacijenata u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu određivanjem diplomiranog pravnika koji će obavljati poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata i obrazovanjem Saveta za zdravlje. Savetnik za prava pacijenata ima dvostruku ulogu: postupa po podnetom prigovoru pacijenta i daje potrebne savete i informacije o pravima pacijenata. Lokalna samouprava nadležna je za postavljanje Savetnika za prava pacijenata, tako na primer kada građani u Beogradu žele da se obrate savetniku oni to mogu učiniti u Kancelariji za zaštitu prava pacijenata koja se nalazi u Tiršovoj ulici br. 1.

Takođe, građani u prostorijama zdravstvenih ustanova na raspolaganju imaju i Zaštitnika prava osiguranih lica, čiji rad je uređen Pravilnikom o načinu i postupku zaštite prava osiguranih lica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Zaštitnik ima zadatak prava osiguranih lica da pruža informacije osiguranim licima u vezi sa njihovom zaštitom, da pruža i obezbeđuje stučnu i tehničku pomoć u vezi sa ostvarivanjem prava iz zdravstvenog osiguranja, obaveštava nadležnu organizacionu jedinicu Republičkog fonda o nepravilnostima u vezi sa izvršavanjem ugovornih obaveza davaoca zdravstvenih usluga, vodi podatke o broju i vrsti povrede prava osiguranih lica, kao i da izrađuje i dostavlja izveštaje o radu.

Pored toga, Ministarstvo treba više da radi na vidljivosti novoosnovane Komisije za borbu protiv korupcije u zdravstvu kao i da njen rad i učinak učini dostupnim javnosti, kako bi se povećalo poverenje građana u zdravstvene ustanove.

Istraživanje o zadovoljstvu građana uslugama primarne zdravstvene zaštite sprovedeno je u okviru projekta „Partnerstvom do dobre JAvne uprave“ koji sprovode Centar za evropske politike i Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa 12 lokalnih partnera.

Kompletan izveštaj možete naći ovde.