Vladimir Međak, potpredsednik Evopskog pokreta u Srbiji za francusku reviju Confrontations Europe

Proces proširenja EU na Zapadnom Balkanu –

Da li Evropska unija zaista promoviše svoje fundamentalne vrednosti na Zapadnom Balkanu?

Prema članu 2 Ugovora o Evropskoj uniji, „EU se zasniva na vrednostima poštovanja ljudskog dostojanstva, slobode, demokratije, jednakosti, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, uključujući prava manjina”.

Član 49 Ugovora definiše poštovanje i posvećenost promovisanju ovih vrednosti kao uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo, čineći proširenje procesom zasnovanim na vrednostima.

Proširenje na Zapadni Balkan (ZB) traje već 22 godine sa veoma poražavajućim rezultatima. Jedino je Hrvatska postala članica EU 2013. godine, dok Crna Gora i Srbija pregovaraju o pristupanju od 2012. odnosno 2014. godine. Drugi tek treba da započnu pregovore.

Za razliku od svojih zemalja, stanovnici Zapadnog Balkana pristupaju Evropskoj uniji, ali pojedinačno – time što migriraju u desetinama hiljada svake godine. Zapadni Balkan gubi stanovništvo sve brže jer se život u EU generalno doživljava kao bolja opcija. Svetliji (ekonomski) izgledi za budućnost i predvidivo i bezbedno okruženje koje se bazira na demokratiji, vladavini prava i zaštiti prava pojedinca deluju primamljivo za građane ZB.

Mogli bismo se zapitati zašto je tako i dalje nakon 22 godine procesa proširenja? Ne bi li do sada trebalo da se smanji jaz između Evropske unije i Zapadnog Balkana? Ukoliko sagledamo situaciju u Srbiji, možemo doći do zaključka da proces definitivno ne ide u željenom pravcu, već upravo suprotno.

Srbija je započela proces sprovođenja reformi nakon demokratskih promena 2000. godine, kada je smenjen autokratski režim predsednika Slobodana Miloševića. Srbiji je od tada trebalo 14 godina da otvori pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, dok je za to vreme uspela da ode relativno daleko u demokratizaciji i sprovođenju osnovnih vrednosti EU. Kada su započeti pristupni pregovori 2014. godine, Srbija je bila:

• prepoznata kao slobodna zemlja sa polu-konsolidovanom demokratijom (prema Freedom House indikatorima),
• rangirana na 54. mestu u svetu po slobodi izražavanja (prema Reporters Without Borders indikatorima, na ivici da izađe iz “problematične situacije” i uđe u “zadovoljavajuću situaciju”),
• rangirana na 78. mestu prema globalnoj skali merenja korupcije od strane Transparency International (od 180 mesta),
• rangirana na 54. mestu prema indeksu vladavine prava World Justice Project-a, kada je vladavina prava merena globalno,
• smatrana “liberalnom demokratijom” od strane švedskog V-Dem instituta.

 

Evropska komisija je u godišnjem izveštaju za 2015. godinu ocenila oblast vladavine prava u Srbiji prosečnom ocenom 2,2 na skali od 1 do 5. Očekivalo se da će sedam godina pristupnih pregovora Srbiju približiti nivou EU, međutim, godinama smo svedoci suprotnog procesa:

• Srbija je 2019/2020 izgubila status slobodne zemlje i polu-konsolidovane demokratije (prema Freedom House-u) i sada se smatra delimično slobodnom zemljom sa hibridnim režimom. Time je Srbija svrstana među prvih 20 zemalja sveta sa najvećim padom u periodu 2010-2020,
• Srbija je pala za 39 mesta na listi Reporters without Borders po pitanju slobodne izražavanja (danas je na 93. mestu),
• Srbija je pala za 16 mesta prema globalnoj skali merenja korupcije Transparency International-a (danas je na 94. mestu),
• Prema indeksu vladavine prava World Justice Project-a, Srbija je pala za 27 mesta (danas zauzima 81. mesto),
• Švedski institut V-Dem smatra da je Srbija „izborna autokratija“ i svrstava je na listu top 10 zemalja u kojima je autokratizacija najviše uznapredovala u periodu 2010-2020.

Evropska komisija je jedina koja ne registruje ovu propast demokratije u Srbiji, budući da je 2021. godine ocenila Srbiju na isti način kao i 2015. godine. Srbija danas ima gotovo sve elemente zarobljene države. Institucije ne obavljaju svoje dužnosti. Vlast je koncentrisana van ustavnog okvira i nalazi se u rukama predsednika. Postoji samo jedna veća kablovska televizija koja se ne nalazi pod kontrolom Vlade, ali više od 50% stanovništva nema mogućnost da je gleda. Istraživački novinari su pod pritiskom. Civilno društvo se protivzakonito istražuje zbog pranja novca. Govor mržnje je nova normala. Politička situacija u Srbiji je vraćena na nivo devedesetih godina sa skoro jednopartijskim režimom u kom svega 7 od 250 poslanika u Skupštini ne podržava aktuelnu vlast.

Nedostatak odgovarajućeg monitoringa i adekvatnih reakcija zvaničnika EU odgovornih za proširenje, kao i zvaničnika država članica, doveli su do toga da se propast demokratije u Srbiji preklapa sa pregovorima o pristupanju EU. Oni koji su trebali da podrže proces pristupanja kako bi se Srbija približila Evropskoj uniji, posebno u pogledu poštovanja vrednosti EU, zapravo su podržali i legitimisali suprotan proces. To je učinjeno zvaničnim posetama dva dana pred izbore, nediplomatskim hvaljenjem Vlade, lažno-pozitivnim izveštajima EK i otvaranjem pregovaračkih poglavlja o životnoj sredini i energetici dok desetine hiljada građana Srbije protestuju protiv rudarskog projekta sa potencijalno pogubnim posledicama po životnu sredinu.

Konačno, za razliku od svih gore navedenih izveštaja koji beleže propast demokratije, izveštaj Komisije o napretku za 2021. govori o (ograničenom) napretku demokratije u Srbiji.  Čini se da je EK ipak odlučila da se „drži forme“  i preskoči suštinu, čime se napredak jedino prepoznaje na papiru umesto da se napravi konkretna promena u društvu kao što je rečeno u novoj Metodologiji pregovora. Nažalost, zemlje članice EU podržale su ovaj pristup.

Šta se može učiniti?

Prvo, mora se što pre okončati politika „stabilokratije“ u kojoj EU podržava lokalne autoritarne vođe na Zapadnom Balkanu u zamenu za krhku nedemokratsku stabilnost. Situacija na Zapadnom Balkanu, kako po pitanju demokratije, tako i po pitanju bezbednosti, bila je mnogo stabilnija pre 10 godina. Pre svega zbog toga što se danas zanemaruju vrednosti EU u odnosima sa zemljama ZB. Mora se podvući da nije posao EU da menja vlade i nameće demokratiju na Zapadnom Balkanu, pre svega zbog činjenice što su to unutrašnji procesi i izbori svake zemlje. Međutim, ni EU ni njene države članice ne bi trebalo da otežavaju ove procese podržavajući autoritarizam.

Drugo, stvari moramo nazvati pravim imenom. Srbija se u ovom trenutku udaljava od osnovnih vrednosti EU. Srbija danas više liči na Mađarsku i Rusiju nego na liberalnu demokratiju opisanu u članu 2 Ugovora o EU. Apsurdno je da pregovori napreduju dok se zemlja kandidat udaljava od osnovnih vrednosti EU. Najbolji način da EU doprinese u ponovnom uspostavljanju demokratije na Zapadnom Balkanu jeste da reši sopstvene unutrašnje probleme kako se ne bi prelivali na Zapadni Balkan.

Pre 20 godina, EU je bila „glavni igrač“ u regionu. Promovisala je poželjne vrednosti, praćene velikodušnim sredstvima za razvoj. Međutim, danas imamo nove igrače koji nude skuplja sredstva od EU fondova, dok zauzvrat ne traže ispunjavanje određenih uslova. Ovo je mnogo privlačnije korumpiranim elitama nego uslovljeni fondovi EU koji zahtevaju odgovornost i reviziju. Najvažnija razlika između EU i novih igrača jesu vrednosti EU. Kada je EU počela da se poigrava i pregovara o sopstvenim vrednostima, ova razlika je postala neuočljiva. Rezultat toga je ono što se danas dešava u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Ukoliko EU želi da bude geopolitički igrač i da promoviše sopstvene vrednosti, kao suprotan pristup drugim svetskim silama sa istoka, treba da počne da se ponaša kao igrač i da svoje vrednosti promoviše u praksi, pre svega na Zapadnom Balkanu. Evropska unija ne može biti globalni igrač ako nije sposobna da reši probleme na ZB i promoviše vrednosti kod zemalja kandidata i stanovništva koje je prijateljski nastrojeno prema EU. Svi instrumenti za to su tu, ali do sada nije bilo volje da se oni koriste. Bez pristupa zasnovanog na vrednostima, EU bi izgubila glavnu i najvažniju distinkciju u odnosu na druge globalne igrače.

Intervju u francuskoj reviji Confrontations Europe možete pročitati ovde: https://confrontations.org/la-revue/revue-133/