Povodom 50. godišnjice potpisivanja Helsinškog završnog akta, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji organizovao je panel diskusiju pod nazivom „Pola veka od skupa KEBS-a u Helsinkiju – OEBS i evropska bezbednost pred novim izazovima“, održanu 25. juna 2025. godine u Kući ljudskih prava u Beogradu.
Na događaju su učesnici razmatrali značaj Helsinškog akta za izgradnju evropske bezbednosne arhitekture, razvoj međudržavnog poverenja i promociju ljudskih prava, kao i aktuelne izazove sa kojima se OEBS suočava u svetlu rata u Ukrajini i promenjenog međunarodnog konteksta.
Na tribini su govorili:
– Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova SRJ/SCG
– Branka Latinović, bivša ambasadorka pri Ministarstvu spoljnih poslova
– Vladimir Bilandžić, nekadašnji savetnik u Misiji OEBS-a u Beogradu
– Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava
Moderator skupa bio je Duško Lopandić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
Govoreći o savremenoj ulozi OEBS-a, Goran Svilanović je istakao da se organizacija danas nalazi u ozbiljnoj političkoj i finansijskoj krizi, što znatno otežava njeno funkcionisanje i kapacitet da odgovori na aktuelne bezbednosne izazove. Dodao je da OEBS ima posebnu važnost jer predstavlja jedinu preostalu multilateralnu platformu za dijalog sa Rusijom.
Branka Latinović je izrazila saglasnost sa ovom ocenom, naglašavajući da je očuvanje OEBS-a ključno za evropsku bezbednost, uprkos sve manjim političkim i finansijskim ulaganjima njegovih država članica. Istakla je i da će u mnogome budućnost OEBS-a zavisiti od toga da li će Evropa dobiti novog Vilija Branta (Willy Brandt) – vizionarskog lidera koji je spreman na političku hrabrost i strateški zaokret u pravcu obnove dijaloga i saradnje.
Vladimir Bilandžić je podsetio na istorijsku ulogu OEBS-a (tadašnjeg KEBS-a) kao jedine platforme koja je tokom Hladnog rata omogućavala institucionalizovani dijalog između Istoka i Zapada. Istakao je da je Helsinški završni akt iz 1975. godine bio presudan za uspostavljanje minimuma međublokovskog poverenja, kao i da je omogućio uključivanje pitanja ljudskih prava u širi bezbednosni okvir, što je imalo dugoročne posledice po unutrašnji razvoj socijalističkih država. OEBS je, zaključio je Bilandžić, još tada pokazao da multilateralni mehanizmi, čak i u uslovima dubokih ideoloških podela, mogu igrati konstruktivnu i transformativnu ulogu u evropskoj bezbednosti.
Sonja Biserko je naglasila da u aktuelnom geopolitičkom kontekstu OEBS ostaje važan okvir za zaštitu ljudskih prava, posebno danas kada smo svedoci izbijanja novih ratova. Ukazala je na značaj uloge civilnog društva u oslanjanju na mehanizme OEBS-a i podsetila da ti instrumenti i dalje predstavljaju značajnu sponu međunarodne kontrole i solidarnosti.
