Anita Jovičić

Istraživački Forum,

Evropski pokret u Srbiji

Kolumna

„Elementi puzajućeg fašizma su jako prisutni u tabloidnoj štampi, preko teorija zavere, proglašavanjem svakog ko nije istomišljenik za izdajnika, kult vođe, nacionalizam, populizam, to je sve prisutno… Prisutno je kroz reviziju istorije, prisutno je u navijačkim grupama koje su uspele da spoje kriminal sa takozvanim patriotizmom. I na društvenim mrežama vidite u komentarima da ima mnogo ostrašćenih koji negiraju ono što je bila naša prošlost i borba protiv fašizma, a propagiraju neku novu vrstu fašizma.“

Filip David

            U svom uticajnom eseju „Kraj istorije“ Frensis Fukujama je te 1989. godine kraj hladnoratovskog perioda video kao kraj svakog ideološkog sukoba, apsolutnu pobedu Zapada i demokratije, slobodnog tržišta i globalizacije. Danas, posle krize 2008. godine, ruske aneksije Krima, pandemije virusa COVID-19 i početka rata u Ukrajini i posledično potpuno izmenjene, multipolarne slike sveta, Fukujamino delo više liči na utopiju nego na realnu analizu stanja stvari. Sve krize kroz koje je zapadna demokratija prošla u poslednje dve decenije dovele su do gneva i razočaranosti građana. Promena za koju su pokušavali da se izbore na bezbrojnim protestima nije se desila, a krize koje se produbljuju sve više radikalizuju njihov gnev. Nemoć aktuelnih političkih elita da prepoznaju potrebe građana i adekvatno odgovore na njih, dovela je do specifičnog „antipolitičkog“ sentimenta. Takav sentiment građana poslužio je kao plodno tle za rast desnog populizma u gotovo svim zapadnim zemljama. Desni populisti su prepoznali pravi trenutak i ponudili laka rešenja za kompleksne probleme, lake odgovore na teška pitanja i misionarski pristup umesto racionalnog. Omogućili su da se teorije zavere sa margina javne sfere pomere ka centru, predstavljajući to kao „otvaranje očiju“ građanima.

            Društvene mreže su dobile glavnu ulogu u procesu širenja desnog populizma i postale faktor destabilizacije kojim upravljaju velike sile. U današnjem, digitalnom dobu svi mi provodimo najveći deo svog slobodnog vremena upravo na društvenim mrežama gde neselektivno upijamo sadržaj dizajniran da nam privuče pažnju i prenese jednostavnu poruku koju lako pamtimo ne pitajući se ko nam plasira taj sadržaj i sa kojim ciljem i ne udubljujući se u suštinu poruke koju primamo. Zbog toga, društvene mreže su postale savršeno sredstvo za radikalizaciju i polarizaciju društva. Na primer, prilikom analize Fejsbukovih algoritama iz 2016. godine, ustanovljeno je da je čak 64% slučajeva pridruživanja ekstremističkim grupama posledica Fejsbukovih alata za preporuke. Ukoliko govorimo o Telegramu, sa svojih oko 15,7 miliona korisnika, ova aplikacija je moćno oruđe u rukama Rusije, koja preko svojih kanala aktivno širi dezinformacije i manipuliše javnim mnjenjem širom sveta. Telegram kanali sa tom svrhom se često fokusiraju na osetljive teme, kao što su migracije, kako bi podstakli konflikte u društvu i podrili poverenje u demokratske institucije u državama članicama EU i drugim zemljama.

            Bujanje teorija zavere i ekstremno desničarskih grupa na društvenim mrežama posebno je primetno od pandemije virusa COVID-19. Osećaj gubitka, brojni nerazrešeni sukobi i duboko ukorenjeno nepoverenje, neki su od glavnih simptoma koje je pandemija ostavila za sobom. Ekstremna desnica je „pobednik“ pandemije. U Austriji i Italiji ogroman procenat birača koji su glasali stranke desnice rekli su da su to učinili najviše zbog restriktivnih mera zaštite koje su sprovodile prethodne vlade, a koje su oni doživeli kao gušenje slobode i uvođenje diktature. Nepoverenje građana monopolizovale su ekstremno desničarske organizacije i transformisale se u sve moćnije političke partije.

            Normalizacija ekstremno desničarskih partija nije i ne može biti odgovornost isključivo građana. Da bi normalizacija ekstremne desnice bila uspešna, bilo je potrebno da relevantni politički akteri pristanu na saradnju sa njima i da ih tretiraju kao mejnstrim, bilo je potrebno da istaknute ličnosti i javnost ne podignu glas i ne preduzmu ništa. Bilo je potrebno da ih svi prihvatimo kao normalnost i neminovnost.

            U savremenom multipolarnom svetu, Evropa se našla u makazama između Zapada i Istoka. Evropski lideri su napravili grešku i dopustili da se kontrola digitalnih medija koncentriše u rukama nekolicine oligarha iz tri najveće svetske sile: Amerike, Rusije i Kine. Krupni tehnološki biznis je sada njihovo oružje, putem kojeg oblikuju način na koji Evropljani vide svet. Njihovi algoritmi pojačavaju gnev i okreću građane jedne protiv drugih.

            Da bi se zaštitila demokratija i predupredilo podrivanje esencijalnih vrednosi EU, neophodno je naterati krupne tehno kompanije da svoj rad usklade sa Zakonom o digitalnim uslugama protiv korišćenja algoritama koji manipulišu političke debate. Takođe je neophodno primeniti Opštu uredbu o zaštiti podataka (GDPR), čija primena je esencijalna jer se algoritmi društvenih mreža upravo i hrane intimnim podacima o sklonostima korisnika i njihovoj motivaciji i na taj način ih drže „prikovanim“ za ekrane kako bi im prodali što više oglasa. GDPR zabranjuje obradu ličnih podataka koji otkrivaju političke stavove i uverenja korisnika, osim ukoliko sami ne pristanu na to, uz obavezno upozorenje o posledicama pristanka. Dosledna primena ovih propisa bi isključila algoritme krupnih tehno kompanija i učinila da odluke o tome šta će reći, videti i podeliti sa prijateljima donose ljudi, a ne algoritmi.

            Nepoverenje u medije, najniži rezultati medijske pismenosti u Evropi i nedostatak nezavisnog i objektivnog novinarstva čine Zapadni Balkan veoma podložnim dezinformacijama. Srbija je, kao jedna od najuticajnijih država Zapadnog Balkana, ujedno i najranjivija i najplodnije tle za dezinformacije i strani propagandni uticaj. Na primer, prema istraživanju Demostata, najviše stranog propagandnog uticaja koji je širen u Srbiji od početka rata u Ukrajini primetno je upravo na primerima dezinformacija o ratu u Ukrajini, o protestima, o vinovnicima protesta, kroz skrivene agende ovdašnjih tabloida, kao i kroz kampanje protiv novinara i medijskih radnika. Ruski državni mediji nastavili su nesmetano svoj rad u Srbiji uprkos preporukama EU da se sankcije prema Rusiji uvedu i primene i na medijski i informacioni prostor naše zemlje.           

            Mada se promovisanje i upotreba nasilja od strane ekstremne desnice deklarativno osuđuje i sankcionisano je Zakonom o zabrani neonacističkih i fašističkih manifestacija i upotrebe njihovih simbola, u realnosti se ona toleriše, opravdava, a sve češće i podržava. Uz prećutnu saradnju države i njenih institucija, od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, potencijalno nasilne ekstremno desničarske grupe koriste se za obračun sa političkim neistomišljenicima i „neposlušnim“ građanima. Dodatno zabrinjavaju direktne veze između ljudi u državnim institucijama i ekstremne desnice. Na primer, Miša Vacić, predsednik stranke Srpske desnice, svojevremeno je bio zaposlen u vladinoj Kancelariji za Kosovo uprkos tome što je tri godine ranije osuđen na uslovnu kaznu zbog diskriminacije LGBT populacije, kao i zbog nedozvoljenog držanja oružja.

            U skladu sa svetskim trendovima, aktivnosti srpske ekstremne desnice su se preselile u onlajn prostor, što im omogućava da lakše šire svoju ideologiju i regrutuju nove članove. U praksi svoje delovanje realizuju kroz osnivanje udruženja građana, pokreta i političkih stranaka. Na taj način oni su legalizovani i normalizovani.

            Prema istraživanju BIRN-a u okviru kojeg su pratili rad jedne grupe ekstremne desnice u onlajn prostoru, Fejsbuk grupa „Stop cenzuri“ sa svojih oko 320 000 članova je dobar primer njihovog načina rada. Grupa je oformljena u martu 2020. godine pod nazivom „Pokret STOP naseljavanju migranata“ kao forum za komentarisanje tekstova o tome kako migranti siluju, ubijaju i pljačkaju građane, sa porukom „Ako ne želiš migrante u Srbiji, pozovi prijatelje u grupu“. Tokom pandemije virusa COVID-19 grupa je promenila ime i okrenula se „antivakserskim“ pričama uz kontinuirano širenje nezadovoljstva zbog mera preduzetih za sprečavanje širenja virusa. Sadržaji koje objavljuju predstavljeni su kao ono što su vlade i mediji odlučili da sakriju, a zapravo je reč o lažnim vestima koje je moguće raskrinkati najjednostavnijim proverama. Cilj plasiranja takvih dezinformacija je širenje nepoverenja u demokratski sistem i institucije, medije, kao i radikalizovanje građana i stvaranje podela u društvu.

            Trenutno u Srbiji zvanično postoje 23 ekstremno desničarske organizacije od kojih je većina registrovana u Agenciji za privredne registre. Karakteristično je da se većina njih predstavlja kao humanitarna organizacija i organizacija koja neguje srpsku istoriju, kulturu i tradiciju. Do sada je zabranjeno delovanje samo dve ekstremnodesničarske organizacije i to u periodu do 2012. godine. Ustavni sud je zabranio delovanje „Nacionalnog stroja“ i „Obraza“. Međutim, te organizacije i dalje deluju nesmetano, samo pod drugim imenom.

Normalizaciji ekstremne desnice u Srbiji doprinelo je mnogo faktora. Pre svega, to je približavanje stranaka desne orijentacije vladajućoj stranci, snažna aktivnost ekstremne desnice na društvenim mrežama, stvaranje mreže međusobno povezanih parapolicijskih organizacija, koordinisani verbalni i učestali fizički napadi na organizacije civilnog društva, njihove aktiviste, umetnike i intelektualce. Na sve navedene pojave nema institucionalnog odgovora.

Da bi Srbija iz hibridnog režima prešla u liberalno demokratski i od deklarativne potencijalne članice EU zaista postala država u kojoj su evropske vrednosti podrazumevane i normalizovane, neophodne su brojne reforme. Lokalni akteri poput NVO, naučnika i novinara mogu da urade mnogo kroz regionalnu saradnju i snažno zalaganje za pravne i institucionalne reforme, kroz detaljna empirijska istraživanja, kao i kroz projekte tranzicione pravde i izgradnje mira. Neophodna je reforma obrazovanja kroz koje bi se razvijala veština kritičkog mišljenja putem građanskog obrazovanja i medijske pismenosti. Neophodne su i korenite reforme u oblasti medija, kao i usklađivanje politika sa politikama EU kako bi se smanjio upliv dezinformacija i rast ekstremizma.

Tekst kolumne možete preuzeti u PDF-u klikom OVDE.