Dragana Đurica
Generalna sekretarka
Evropski pokret u Srbiji
Članak preuzet iz Connecting The Region
Regionalna ekonomska saradnja na Zapadnom Balkanu odavno se hvali i priprema — ali se retko sprovodi. Političari je rutinski predstavljaju kao ključ za rast i integraciju u EU, ali povezanost ostaje slaba, tržišta su fragmentisana, a poverenje krhko.
Brojevi ne lažu. Svetska banka predviđa rast BDP-a od 3,2% u 2025. godini, pri čemu izvoz čini 21–22% BDP-a. Ipak, deficit u robnoj razmeni raste i dostiže 27,6%. OECD pokazuje da je unutaregionalna trgovina zaglavljena na skromnih 11% već skoro deceniju — što znači da region više trguje sa svetom nego među sobom. Unutaregionalne strane investicije? Zanemarljive. Istovremeno, industrijske performanse ostaju neujednačene, sa niskom produktivnošću, ograničenom dodatnom vrednošću i samo delimičnom usklađenošću sa EU standardima.
Ovo nije samo slaba efikasnost — to je propuštena strateška prilika. I sve više izgleda kao samosabotiranje.
Brisel Nije Dovoljan
Makroekonomska stabilnost više nije dovoljna. Ako region nastavi da se integriše sa Briselom, ali ne i međusobno, san o Jedinstvenom tržištu ostaće upravo to — san. Uprkos rastućoj podršci EU, Zapadni Balkan ostavlja vrednost na stolu. Produktivnost je i dalje samo 30–40% proseka EU. Inovacije su neuhvatljive. Mladi, žene i profesionalci i dalje se suočavaju sa strukturnim preprekama za punu participaciju.
Vreme je da region deluje kao jedinstvena ekonomska sudbina. Alati postoje. Zajedničko regionalno tržište (CRM) u okviru Berlinskog procesa nudi mapu puta. Plan rasta EU donosi podršku od 6 milijardi evra. Ali sami okviri nisu dovoljni. Potrebna je politička volja, stvarna implementacija i puna uključenost biznisa i građana.
Od Mapa Puta do Stvarnosti
Prvo, CRM mora prerasti iz ček liste u zajedničku posvećenost. Vlade treba da usvoje obavezujuće, vremenski određene i merljive akcije u svim četirima stubovima: mobilnost, trgovina, investicije i digitalna integracija — uz zajednička ulaganja u inovacije i veštine.
Drugo, ono što je dogovoreno mora da se primeni. Postoje sporazumi o mobilnosti radne snage i priznavanju kvalifikacija, ali se nedovoljno koriste. Nacionalne administracije treba da digitalizuju procedure, usklade zakone i omoguće razmenu podataka u realnom vremenu.
Treće, regionalnu saradnju ne treba da vode samo ministarstva već i privreda. Kompanije treba da pomognu u dizajniranju i sprovođenju CRM-a. Sektori poput zelene energije, IKT-a i pametne proizvodnje zahtevaju prekogranična ulaganja i snažna partnerstva.
Razmišljajte Kao Blok
Strateško usklađivanje sa EU mora da se razvija. Brisel preusmerava fokus sa integracija na konkurentnost i bezbednost. Zapadni Balkan mora postati neizostavan deo evropske ekonomske arhitekture — kao centar za blisku proizvodnju, digitalno vešt radni kadar i most za održive lance snabdevanja.
To podrazumeva zajedničke podsticaje, prekograničnu infrastrukturu, zajedničke inovacione centre, startap ekosisteme i interoperabilne digitalne mreže.
U regionu u kome se o saradnji stalno govori, pravi deficit nije u novcu — već u hrabrosti.
Hrabrosti da se deluje, predvodi i isporuči.
Zapadni Balkan mora da prestane da pregovara kao fragmentisana tržišta i da počne da razmišlja kao jedan blok. Region sa više od 16 miliona ljudi, koji funkcioniše po zajedničkim pravilima, daleko je privlačniji od šest malih i podeljenih ekonomija.
Budućnost je Regionalna — Ako Je Izaberemo
Evropa posmatra. Budućnost regiona se preispituje — u Briselu, ali i u upravnim odborima širom kontinenta. U današnjem nestabilnom svetu, investitori traže razmere, koherentnost i predvidivost.
Zapadni Balkan sve to može da ponudi — ako konačno počne da deluje kao jedno.
Celo sedmo izdanje Connecting The Region možete pronaći klikom OVDE.
