Uroš Popadić

Koordinator Istraživačkog foruma,

Evropski pokret u Srbiji

Kolumna – Istraživački forum, Evropski pokret u Srbiji

U vremenima krize kao što je ovo u kojoj se Evropa trenutno nalazi, treba podsetiti da je EU osnovana prvenstveno kao organizacija koja treba da stvori trajni mir u Evropi. Još od Imanuela Kanta u javnoj debati postoji ideja o pravednom i trajnom miru u Evropi pod jedinstvenim i sveobuhvatnim pravnim i etičkim okvirom. EU predstavlja delimično  ostvarenje ove ideje. Dovela je kontinent do perioda neviđenog mira nakon vekova sukoba. Međutim, poslednjih godina smo svedoci rekativizacije ove uloge zbog raznih novonastalih sukoba, posebno rata u Ukrajini. 

Rat u Ukrajini nije samo proizvod impulsivnosti i agresije. On je mogao biti izbegnut. Sama invazija je donekle i posledica neuspeha mirovnog procesa koji se vodio u Minsku, a koji nije vođen u dobroj veri i sa mirom kao najvišim ciljem. Uprkos ruskoj agresiji, koja se nikako ne može opravdati jer rat i nasilje nikada nisu rešenje, EU, čiji je primarni prioritet održavanje mira i bezbednosti u Evropi, posebno na sopstvenim granicama, izgleda da je zaboravila mudre reči svojih osnivača koji su verovali da je neophodan svaki napor kako bi se održao mir. Kada je sukob počeo, EU se s pravom fokusirala na podršku odbrani Ukrajine, jer agresija i nasilje nikada nisu odgovor na spor, niti se pravedan ishod ikada može postići silom oružja. Međutim, diplomatski napori da se zaustavi sukob, da se postigne primirje, kao i da se izgradi i održi mir, izostali su. Umesto toga, uloženi su svi napori da se Ukrajini obezbedi oružje i novac za oružje i da se sprovede potpuna izolacija Rusije, kako bi se sve rešilo na bojnom polju a vatra gasila vatrom. Dijalog je efikasno zaustavljen. Napori da stane krvoproliće takođe su obustavljeni radi ratnog rešenja, a EU su čak i sopstvene članice, Mađarska i Slovačka, optužile da zauzima ratoboran, a ne miroljubiv stav, kako pre ruske agresije, tako i tokom nje. 

U vezi sa sukobom, EU je preorijentisala svoj budžet ka vojsci, usmerila je svoje ogromne ekonomije ka militarizovanoj ulozi. Gase se programi za demokratizaciju i vladavinu prava, smanjuje se podrška civilnom društvu, smanjuju se socijalna izdavanja i novac za istraživanje i razvoj, sve kako bi se trošio novac na odbranu, tojest militarizaciju koja ne odgovara veličini izazova. Većina država EU su članice NATO-a, koji sada zahteva da pet procenata budžeta svojih članica ide na odbranu. To je gotovo na nivou raspodele budžeta SAD za vojsku tokom vrhunca Hladnog rata, a ovaj novac se obezbedjuje na račun drugih evropskih potreba, posebno onih koje bi podržale izgradnju mira. Istovremeno, EU je bila potpuno nesposobna da posreduje u sukobu između Jermenije i Azerbejdžana, mir je postignut gotovo bez njenog učešća, iako je region od velikog značaja za nju. To je uticalo da Gruzija izgubi entuzijazam za integraciju u EU, dodatno dovodeći u pitanje budućnost proširenja EU. Samim tim EU gubi ulogu posrednika na samoj granici Evrope, a još više na Bliskom istoku i šire, gde se jedva pojavljuje kao relevantan faktor. Što se tiče Bliskog istoka, EU ima vrlo mali uticaj na situaciju u Siriji. Posebno zabrinjava da je sasvim marginalizovana što se tiče konflikta između Izraela i Gaze. EU nema jasnu viziju o tome kako se mir može stvoriti niti je uključena u mirovni proces, što ve skupa ograničava njen uticaj i njenu ulogu u širem okruženju. Nedostatak čvrste opredeljenosti i jasne osude nasilja i konflikta, šteti normativnoj ulozi EU u odnosi na podršku miru, što je dugotrajan problem koji može dovesti do ozbiljnih negativnih posledica po njenu stratešku poziciju i proces proširenja. 

Nedavni zaokret EU ka stabilizaciji i geopolitici, i udaljavanje od njene civilne moći i normi mira, promenili su identitet EU u očima drugih sila. Više se ne vidi kao organizacija koja se bavi samo mirom, već kao organizacija orijentisana ka militarizaciji i bezbednosti, ka stabilnosti na račun svojih liberalnih i demokratskih normi. Optužena je da naveliko podržava stabilokratije, da toleriše demokratsko nazadovanje, da ublažava sopstvene standarde i ignoriše sopstvene vrednosti, zarad privremenog i direktnog dobitka u oblasti bezbednosti. Ovo je ozbiljno narušilo njen ugled koji je izgrađen na miru i stabilnosti, što je stvorilo unutrašnje kontradikcije, kao i spoljne probleme. Ovaj zaokret je najočigledniji na zapadnom Balkanu, gde je podrška integraciji u EU u Srbiji na rekordno niskom nivou nakon više od dve decenije entuzijazma, prvo visokog, a zatim prigušenog. Raspad Jugoslavije bio je prvi rat u Evropi od 1945. godine, a tokom tog rata EU je pala na svom prvom testu sprečavanja rata i izgradnje mira. Od tada je provela još tri decenije neuspešno u pokušaju stvaranja održivog i pozitivnog mira u regionu, koji je i dalje obeležen napetostima i problemima. 

Kretanje EU ka militarizaciji, geopolitici i bezbednosti iznad svega, dodatno je spustilo ugled i normativnu moć EU u regionu Zapadnog  Balkana, što je, zajedno sa sporošću proširenja i konfuzijom oko njenih normativnih zahteva, stvorilo dodatnu krizu u regionu. Regionalne države, posebno Srbija, upale su u neku vrstu konfuzije kada su u pitanju proces pristupanja, reforme koje moraju da sprovedu i norme koje moraju da poštuju. Jednostavno rečeno, to nije ista EU za koju su podnele zahtev za članstvo i one ne ispunjavaju one iste uslove koji su od njih traženi. Početna ideja da će se, kada ceo region uđe u EU, regionalni mir postići lakše, sada više deluje kao san nego stvarnost. Ukoliko se EU ne vrati osnovnoj ideji da je njena najveća vrednost mirovni projekt, a ne ekonomski sporazum ili politička unija ili vojni savez, već organizacija namenjena održavanju mira u Evropi, njena normativna i etička moć će nastaviti da opada. Njena globalna uloga graditelja mira takođe će biti dovedena u pitanje, njen model mira i saradnje preti da postane šupalj, države će biti manje motivisane da ostanu u njoj, a buduće države će izgubiti motivaciju da joj se pridruže. Kao takva, njena uloga u izgradnji mira kako na zapadnom Balkanu, tako i istočnoj Evropi gde je to još hitnije, biće još više osporavana i dovođena u pitanje. 

Možete preuzeti kolumnu u PDF formatu klikom OVDE.