Evropski pokret u Srbiji, zajedno sa predstavnicima Instituta za demokratiju „Societas Civilis” – Skoplje (IDSCS) i Centra za studije istoka (OSW), učestvovao je 28. januara 2022. godine na završnom panelu pilot faze projekta “Think Balkans” u Varšavi, pod nazivom “Regionalna saradnja Zapadnog Balkana i pristupanje EU”.
Na početku panela, eksperti sa Zapadnog Balkana predstavili su dva rada – „Nova metodologija Evropske unije i njen dugoročni uticaj na pristupne pregovore“ i „Uticaj regionalnih organizacija i inicijativa na Zapadnom Balkanu“.
Pozdravnu reč je uputio Marko Trošanovski, predsednik IDSCS.
„Ideja ove pilot faze projekta bila je da se nauči na iskustvu platforme Think Višegrad i da se uspostavi sličan mehanizam između ministarstava spoljnih poslova (MSP) i think tank zajednice na Zapadnom Balkanu“, rekao je Trošanovski i dodao da je ovakva regionalna saradnja novina koja treba da dostigne određenu tačku poverenja između MSP-a i nevladinih organizacija.
Zoran Nečev, šef Centra za evropske integracije IDSCS-a, predstavio je prvi rad pod nazivom „Nova metodologija Evropske unije i njen dugoročni uticaj na pristupne pregovore“. Ovom prilikom, Nečev se fokusirao na aspekt implementacije Nove metodologije i njen uticaj u Severnoj Makedoniji i Albaniji.
„Četvrta revizija metodologije pristupanja EU se sastoji od četiri elementa. Prvi i najvažniji element od suštinskog značaja za uspeh Metodologije je politička posvećenost. Nažalost, situacija sada je mnogo gora nego 2019. godine.Kada je reč o procesu pristupanja, ponovo se nalazimo u pat-poziciji“, rekao je Nečev.
Drugi rad pod nazivom „Uticaj regionalnih organizacija i inicijativa na Zapadnom Balkanu“ predstavila je Nedžma Džananović, profesorka na Univerzitetu u Sarajevu i istraživačica organizacije “Humanity in Action” (HiA). Ona je razgovarala o izazovima i primerima uspešne prakse u istraživanju aktuelnih procesa regionalne saradnje na ZB.
„Dokument o regionalnoj saradnji zapadnobalkanskih zemalja postao je tema interesovanja MSP-a tek kada smo započeli naše istraživanje. Međutim, pokazalo se da je to jedno od najaktuelnijih političkih pitanja u regionu, čime je naš doprinos po ovom pitanju veoma značajan“, navela je Džananović.
U nastavku panela, Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, govorio je o Novoj metodologiji iz perspektive Republike Srbije.
„Metodologija bi unapredila proces ako bi se u potpunosti primenila, što danas nije slučaj. Napredak se prepoznaje jedino na papiru, umesto da se napravi konkretna promena u društvu kao što je rečeno u samoj Metodologiji”, rekao je Međak.
Donika Emini, izvršna direktorka CiviKos platforme, fokusirala se na izazove koji se pojavljuju u uspostavljanju regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu.
„Rasprava o regionalnoj saradnji postaje sve složenija, a mi već imamo preklapajuće regionalne inicijative dok naš rad pokazuje sve izazove u uspostavljanju saradnje na Zapadnom Balkanu“, navela je Emini.
Alba Cela, izvršna direktorka Albanskog instituta za međunarodne studije (AIIS) govorila je o uticaju nove metodologije na Albaniju.
„Pokušali smo da se fokusiramo na to kako su reforme pravosuđa u Albaniji usklađene sa novom metodologijom, međutim, nema konkretnih naznaka da se metodologija sprovodi usled čega pojam proširenja gubi poentu”, rekla je Cela.
Na kraju panela, Nikola Mumin, izvršni direktor Politikon mreže, sumirao je glavne zaključke i osvrnuo se na uticaj Metodologije u Crnoj Gori.
„Iako se Metodologija ne primenjuje u potpunosti na Crnu Goru u svom pravom obliku, implementacija njenih osnovnih principa svakako može rezultirati efikasnijim reformama u zemlji”, rekao je Mumin.
Moderatorka završnog panela “Think Balkans” projekta bila je Marta Szpala, viša saradnica Centra za studije istoka (OSW).
